ЯНГИ ДУНЁ

www.yangidunyo.org янги дунё www.yangidunyo.com

Саҳифаларимиз

Филмлар

Ҳамкорларимиз:

Рукнлар

Календар

november 2012
M T O T F L S
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930  
  • Муҳаммад Солиҳ (1455 – 1535)

    (тарихий достон, давоми)

    XLVIII
    Ҳазрати имом-уз-замон ва халифат-ур-раҳмоннинг дардмандоналик ҳолида айтқон абъётидур

    Дарди ғам бечора кўнглум сори оқилди яна,
    Мени кўруб, ишқ ўти боштин яна келди яна.

    Ғунчадек кўнглум ғами ҳижронидин қон боғлади,
    Муждаи васлин эшитиб, қўнглум очилди яна.

    Ҳажр ўтинда нотавон жисмим фироқинг кечаси,
    Шамъдек боштин-аёқ фирқатда ёқилди яна.

    Кезлоб эрдим ишқини элдин валекин найлайин,
    Ҳолатим Мажнун киби оламға ёйилди яна.

    Фирқат отидин йиқилдим, ёр келди сўрғоли,
    Эй Шайбоний, ёр дардингға даво қилди яна. Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Шайбонийнома (11)
  • Юсуф Расул

    Холдор Вулқонга

    Бу йўллар шу қадар жим-житки, алмисоқдан қолган жайдари саволлар ва одатдаги хаёллар билан қанчалик узоқ йўл босма барибир бу сукунат моҳиятини англаб етмайсан. Йўлда баъзан хотиржам, салобат билан қадам ташлаб қаёққадир кетаётган одамларга, кўпинча эса нимасинидир йўқотиб қўйгандек шошилган, анчайин довдир, кўзлари бежо кишиларга дуч келиб қоласан.Юрак ютиб бу йўллар нега бу қадар жим-жит, осуда ва паришон эканлиги, бу йўллар сени қайга олиб бориши ҳақида улардан сўрагинг келади. Лекин саволларингга улар “Бу сизга нега керак бўлиб қолди?” каби анчайин тутуриқсиз, энсани қотирадиган савол билан жавоб беришади. Чунки, йўловчиларнинг ўзлари ҳам бу йўллар нега бу қадар тинч эканлигини ва улар қаердан бошланиб қаерда тугашини билишмайди.

    Сен эса ҳамма нарсадан умидини узган, барибир қайсидир манзилга етиб боришингни ботинан ҳис қилган одамдек фақат олдинга қараб илдамлайсан. Олдинда сени нима кутаётгани номаълум. Ортда эса қувончу шодлик, ғаму кулфатларга тўла чексиз армонларинг, ўкинч билан яшаган умринг гоҳ ёруғ, гоҳида қоронғу хаёллар ичра ботинингда қайта уйғонади. Read the rest of this entry »

    1 Comment
  • Холдор Вулқон

    Салом, Вулқонбой.Ватан фироқи, яқинларинг ва элу юрт соғинчида ақлдан озиб қолмаслик учун яхшиям бахтинга адабиёт, севимли касбинг ёзувчилик бор экан. Ўйлаб қарасам, сен умринг давомида олис масофалардаги одамларга қоп -қоп мактублар йўллабсану, аммо, шундоқ яқин масофада яшайдиган ўзингдан кўз илғамас олисликларга узоқлашиб, ўзинга лоақал биттагина бўлса ҳам мактуб ёзиб қўймабсан. Иш кўп, ёзиш -чизишдан қўл бўшамаяпти, ҳатто бош қашигани вақт йўқ дейсанда.

    Кимда бор экан вақт? Ҳамма вақтини тежайди. Биласанми, аввалги замонларда одамлар туяга, эшакка миниб, ёки пиёда, карвонларга эргашиб, гармсел шамолларда тўзғиган саҳро қумлари кўз очишга қўймаган биёбонлар аро оч ва ташнаком ҳолатда ойлаб, йиллаб тентираганларича қароқчиларга таланиб, Маккага, ҳажга борар эдилар. Бугун айрипилон хожиларни бир неча соатда Маккага элтиб қўймоқда. Қадимги почтачилар бўлса, ўз ҳукмдорининг мактубини ўзга ҳукмдорга етказиш учун отда кечасию кундузи тинимсиз чопганича хафталаб йўл босганлар. Read the rest of this entry »

    1 Comment
  • Юсуф Расул

    Илк тасаввурлар

    Тасаввур қилинг, эрталаб уйқудан уйғондингиз, дастлаб мудроқ босган кўзларингизни уқалаганча нима ҳақда ўйлайсиз? Менимча ҳар бир киши тонг отиши билан рўзғори, оиласи ва муҳими ўзининг ижтимоий аҳволи ҳақида бош қотиради. Муҳими шу: ҳаёти фаровон бўлса, болаларининг қорни оч қолмаса, тирикчилиги бир амаллаб бўлсада ўтиб турса. Одам боласининг ҳаёти қўпол қилиб айтганда ошқозонига боғлаб ташланган. Бу муаммодан ҳеч ким қочиб қутила олмайди. Бу муаммо бироз бўлса-да ҳал бўлгач, у бошқа нарсалар ҳақида ўйлай бошлайди. Булар оддий одамларнинг кундалик машғулоти. Шундай дейману оддий ёки мураккаб одам бормикан бу дунёда деб ўйлаб қоламан. Кимдир мардикорчилик қилиб кун кўради, кимдир давлат ишларида ишлайди, кимдир врач, журналист, ёзувчи ёки олим. Уларнинг ҳаммаси оддий одамларку! Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Янгиланаётган дунё
  • НАЗАР ЭШОНҚУЛ

    («МЕН»ДАН «МЕНГАЧА» КИТОБИДАН)

    Китоб инсониятнинг энг улуғ обидасидир. Китоб бўлмаса, на бугунги тараққиёт, на тафаккур, на одамнинг ўзи бўлур эди. Китоб инсон қалби ҳақидаги энг улкан билим, энг улкан тадқиқот. Ҳар қандай жамиятни, ҳар қандай тузумни китобга бўлган муносабатидан билиб олиш мумкин. Китоби, китоб яратувчиси хор жамият ўзини гуманист қилиб кўрсатмасин, барибир бир куни таназзулга юз тутади. Буни биз инсоният тарихида кўплаб кўрдик.

    Инсонни ҳеч қайси фан китобчалик акс эттиролмайди, ҳеч қайси санъат тури китобчалик чуқур ва кенг тасвирлай олмайди, ҳеч қайси восита инсон руҳи ва хаёлига китобчалик эрк беролмайди. Китоб ўқирканмиз, жодуланган, бироқ ғоятда гўзал, ниҳоятда қалбимиз ва ҳисларимизга мос ва уни буюклик қадар юксалтирувчи хонада ўтиргандай бўламиз. Бу хона бизнинг ички дунёмиздир. Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Китоб сеҳри
  • М.Шералиева

    Ёзувчи Аҳмад Аъзамнинг дастлабки китобига кирган “Одамнинг оласи” номли ҳикояси бор. Ҳикояда артистликка мойил, вазиятга қараб турли ролларни онгли равишда ўйнай оладиган, атрофдагилар хатти-ҳаракати, руҳиятини бошқара олишга қодир қаҳрамонга нисбатан муаллиф симпатиясини сезиш қийин эмас. Бироқ А.Аъзам мазкур ҳикоясини кейинги китобига киритишни маъқул кўрмади – ёзувчи “Одамнинг оласи” ёзилган пайтдаги ижодий позициясидан воз кечди. Назаримизда, Шерқўзи типидаги қаҳрамон муаллиф учун киноя субъекти сифатида эстетик қимматини йўқотган кўринади, чунки Шерқўзида киноягача бўлган “қалб драмаси” йўқ, муаллифни ундаги артистизмнинг ўзигина завқлантиради, холос. Бундан фарқли равишда, “Кичик илмий ходим Ҳамдамов”, “Алмисоқдан қолган Карим”, “Ноинсоф Мусо” ҳикоялари қаҳрамонлари киноявий позицияга озми-кўпми қалб драмасини бошдан кечирган ҳолда келадилар: Ҳамдамов ичи ва таши ўртасидаги зиддиятдан ўзи ҳам безиб чарчаб кетади (“Кўнглида бошқа гап-у, тилида…”), “Ноинсоф Мусо”нинг қаҳрамони “одамлик”кача яна қанча “лой кечиши” кераклиги ҳақида ўйлайди, “кўнгли ўлганидан” норози Адҳамнинг Каримга тушунарсиз ички дарди бор. Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Аҳмад Аъзам ҳикояларида киноя
  • Париж, 19-ноября

    Известно, что 12-октября многочисленные шведские, российские СМИ, а также интернет издания, специализирующиеся по Узбекистану сообщили, что в Российской Федерации правоприменительными органами был задержан Юрий Жуковский, подозреваемый и разыскиваемый в связи с покушением на известного имама Обидхон кори Назарова. Юрий Жуковский, 34 лет, предположительно уроженец Узбекистана, имел двойное (узбекистанское и российское) гражданство.

    Известный имам Обидхон кори Назаров, из-за систематических преследований со стороны властей Узбекистана, был вынужден покинуть страну, и 2006 году через УВКБ ООН переселен в Швецию. Покушение на имама Обидхон кори Назарова было совершено 22-февраля текущего 2012 года, в городке Стромсунд, возле своего подъезда. С тех пор имам Обидхон Назаров находится в коме. Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Призываем предоставить информаций по делу Юрия Жуковского
  • Мухтар Алиев, независимый журналист

    Прошло двух лет после кровавой межэтнической резни на юге Кыргызстана, где погибло около 500 человек. В том числе с рук военных и сотрудников правоохранительных органов. Однако основные вдохновители и организаторы трагедии все еще спокойно и свободно работают в руководящих должностях страны.

    Никому не секрет, что узбекские активисты, которых обвинили во всех грехах, были вынуждены эмигрировать, а те, кто остался в стране, находятся под жестким давлением властей. Опубликованный 7 июня сего года совместный отчет ГКНБ, МВД и Генеральной прокуратуры еще раз доказывает, что позиция действующей власти к этим событиям совершенно далеки от реальности и справедливости. А где правда? Read the rest of this entry »

    1 Comment
  • Таҳрирсиз хатлар

    Мен Фаргона вилоятида тугилганман, хозирги пайтда оилам билан Тошкент шахрида истикомат киламан. Узок йиллар давомида Олий таълим вазирлигида ишлаганман. Мана бир неча йилдирки тижорат ишлари юзасидан мамлакатимизнинг бир канча вилоятларига доимо чикиб туришим туфайли оддий халк ичида юрган фикр ва мулохазалардан уз вактида хабардор булиб тураман. Кейинги пайтларда юртимизда сиёсатга кизикмаган одамнинг узи булмаса керак, мен хам шу туфайли интернет оркали такикланган узбек мухолифатининг бир канча сайтларини купчилик каторида мунтазам равишда укиб бораман. Шунинг учун бугун сайтлардаги хилма хил маколалар йуналиши мазмунидан ва халк ичидаги аллакачон юзага келган мулохазалардан келиб чикиб хозирги мухим даврнинг баъзи долзарб масалалари устида тухталиб утишни лозим топдим. Албатта маълум сабабларга кура хеч ким билан бахслашмокчи эмасман ва шу билан бирга мухолифатдаги фаолларини ёмонлаш ниятим йук, макташдан хам йирокман. Хар бир инсонни узига инсоф берсин, кимнинг гунохи булса унга факат унинг узи албатта жавоб бериши аниклиги хаммамизга маълум. Шундай килиб…..

    Read the rest of this entry »

    5 Comments
  • Толиб Ёқубов
    19 ноябрь, 2012 йил

    Мақоламнинг бошида мен муҳтарам ўқувчи билан келишиб олмоқчиман: мен келтирган мисоллар кимга ножиддий туюлса ёки ундан кўнгли тўлмаса, мақолани ўқимай қўяқолсин. Айтишим керак-ки, мен мақолани энг содда, махсус билимга эга бўлмаган ватандошимиз учун ҳам ёзмоқдаман ва у ҳам мен келтираётган оддий мисоллар орқали масала моҳиятини англашини истайман. (Тамом).

    Асримизнинг бошида, яъни бундан 2000 йил илгари Ер юзида аҳоли сони 300 миллион атрофида бўлган, Чингизхон (1155 – 1227 йиллар, яъни XII-XIII асрлар) даврида эса бу рақам тахминан 400 миллионни ташкил қилган. Амир Темур (1336 – 1405 йиллар, яъни XIV-XV асрлар) даврига келиб дунёдаги аҳоли сони бироз камайган ва тахминан 350 миллион бўлган. Read the rest of this entry »

    2 Comments
  • Қурбоной Камол

    Швецарияда яшаётган шоира Қурбоной Камол қаламига мансуб дардли шеърлардан баҳраманд бўлинг.

    ****

    Мен сизни соғиндим, соғинавердим,
    Соғинчим сиғмайин кетди оламга.
    Ичимга ўт тушди, юзимга ажин,
    Қаддим дол бўлди кутганим сайин!

    Дунёга сиғмаган дарду аламим,
    Соғинч ёши бўлиб тўкилди бир-бир!
    Ҳеч кимса англамас ички туғёним,
    Мен сизни соғиндим…
    Қайтингиз охир!

    1993 йил, Тошкент.

    **** Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Мен сизни соғиндим…
  • Юсуф Расул

    Ҳикоя

    Мен хаёлимни алғов-далғов илиб юборган бу воқеа ҳақида ҳеч кимга юрак очиб гапирмаган эдим. Бироқ начора, қалбимни бўшатишим керак. Эҳтимол, шунда бироз енгилроқ бўлар.

    Мен қўшни уйда яшовчи бу қизга ҳамиша ҳайратланиб қарардим. Бугун ҳам шундай кайфиятдаман. Ўша пайтлари хушрўй, латиф ва бениҳоят гўзал бўлган бу қизнинг шўх-шаддот ҳолатда юриши ўзига ярашиб турарди. Кейинчалик унинг ҳаётида қандайдир воқеа содир бўлдими, маҳзунлашиб қолди.Бу маъюс қизнинг исми Гулруй эди. Гулруйдан юрак ютиб, нега ғамгинлашиб қолганини сўрадиму… Ҳаммаси шундан кейин бошланди.

    Уни қалбини ўртаб, ғам-қайғуга ботирган туйғу муҳаббат экан. Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Дераза ортидаги одам
  • Тожикистонлик истеъдодли шоир Ҳасанбой Ғойибнинг ”ЮРАКНИНГ МАҲЗУН ТУНЛАРИ” ва ”Ҳажрида куяр кўнгил” шеърий тўпламларини тақдим этамиз.

    Ушбу шеърлар  Қўрғонтеппа шаҳридаги «Графика» нашриётида чоп этилган.

    Тўпламларни ўқиш учун қуйидаги ишораларни босинг:

    Ҳасанбой Ғойиб: ”Юракнинг маҳзун тунлари”

    Ҳасанбой Ғойиб: ”Ҳажрида куяр кўнгил”

    Kommentarer inaktiverade för ”Янги Дунё” меҳмони – Тожикистонлик истеъдодли шоир Ҳасанбой Ғойиб
  • Правда, о жизни в Южных областях Кыргызстана

    Тот, кто не был в Кыргызстане, не имеет представления о реалиях современной жизни в этом «островке демократии».
    Жить становится с каждым днем хуже и хуже. Нет уверенности в завтрашнем дне. Нищета, беззаконие, грабежи, национализм. Это малый перечень того, что мы видим каждый день. Самое страшное, что люди, призванные бороться с преступностью, защищать народ, занимаются «крышеванием» бандитов, потворствуют экстремистам, разжигают межнациональную рознь.

    Недавно в Оше произошла массовая драка с участием кыргызов и узбеков. Группа молодых кыргызов во главе с Русланом Кенешевым, по кличке «Руся», заявилась в ресторан «Навруз», расположенный в микрорайоне «Бир адыр». Молодые люди гуляли, ели пили. А когда пришло время расплачиваться, они повели себя неадекватно. Read the rest of this entry »

    4 Comments
  • Муҳаммад Солиҳ (1455 – 1535)

    (тарихий достон, давоми)

    ХLIII
    Ҳазрати имом-уз-замон ва халифат-ур-раҳмон мўғул устиға бориб, Ўротепа қўрғонида Муҳаммад Ҳусайн Мирзони қабоғони ва ул ёлбориб сулҳ тилоғони

    Ёз очилғоч яна хони даврон,
    Айлади лашкар элига фармон

    Ким: “Ўротепага жам ўлсунлар,
    Дашти Собот аро ўлтурсунлар”.

    Яна лашкар бори жам ўлди бот,
    Тўлди хон лашкаридин дашти Собот.

    Сабза устида ёйилди лашкар,
    Оқ чечак янглиғ очилди чодар. Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Шайбонийнома (10)