ЯНГИ ДУНЁ

www.yangidunyo.org янги дунё www.yangidunyo.com

Саҳифаларимиз

Филмлар

Ҳамкорларимиз:

Рукнлар

Календар

februari 2013
M T O T F L S
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728  
  • shayboniyМуҳаммад Солиҳ (1455 – 1535)


    (тарихий достон, давоми)


    LXXII
    Хусравшоҳ Қундузга бориб имом-уз-замон қиличиға учроғони

    Бу бўлак чун қойитиб бордилор,
    Ишларини айтиб бордилор.

    Бўлди мирзолари бисёр малул,
    Пиру барнолари бисёр малул.

    Дедилар: “Эмди бу жузви иштур,
    Чоржўлиқ била не сончиштур?!

    Кўроли ким не қилур Хусравшоҳ,
    Ким анго Шоҳи Замондур ҳамроҳ”.

    Ул замондинки ёғи эрди ёвуқ,
    Бир-ики ой ўтуб эрди ёвуқ, Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Шайбонийнома (24)
  • murod“Ҳечимиз ҳечидан ҳеч кам йўқдир,
    Ҳеч ҳечимиз ҳечидан ҳеч ғам йўқдир.
    Танда жандадурур анда гўристон,
    Эртан ўлсак бизга ҳеч мотам йўқдир”.

    Баҳоуддин Нақшбанд

    Метрога кирдим. Поезд кутаяпман. Ёнимда йигит ва қиз. Қиз менга қараб қўйди. Ўхшатди, шекилли. Бепарво назар билан улар томон кўз ташлаб қўйдим. Йигит қаттиқ эслаб қолмоқчидай, бошимдан оёғимгача кузатди. Поезд кела бошлади. Мен улардан етти-саккиз қадам узоқлашдим. Вагонга чиқдим. “Нима ҳақда ўйласам яхши бўлади?”. “Ҳеч нарса ҳақида” ўзимга-ўзим жавоб бердим. Ичимдан бутун ўй-фикр, хаёлларимни қувиб чиқармоқчиман, чоғи. “Бунақа бўлмайди”. Кейин метрони мусиқа кошонасига, юриб кетаётган поездни куйга, унинг ичидаги йўловчиларни яхлит бир қўшиққа ўхшатдим. Аммо ўзимни қўшиқ деб ҳисобламадим. “Мен тингловчиман”. Поезд “Пахтакор” бекатига келиб тўхтади. “Куй тўхтади”. Мен вагондан тушдим. Кўчага чиқдим. Консерватория томон юра бошладим. Босган қадамимни санай кетдим. Read the rest of this entry »

    1 Comment
  • anvar_avariyaОт редакции: Это сообщение поступило от автора , который просил не называть его имени. Насколько правдоподобны факты, изложенные в этой публикации, нам не известно. Но так, как сигнал тревожный, мы решили все-таки опубликовать на странице нашего сайта.
    * * *
    В начале января 2013 года на автомобильной трассе Е4 соединяющей столицу Швеции Стокгольм и Южную провинцию Сконе попал в автокатастрофу молодой оппозиционер из Узбекистана Анвар Каримов, проживающий в Швеции. Как стало известно, Анвар получил тяжелейшие травмы и был доставлен на вертолёте в Стокгольм.

    После недели борьбы за его жизнь, родственники и близкие друзья перевезли его на лечение в одну из частных клиник в Германии. Слава богу, уже в начале февраля 2013 года Анвар Каримов, начал процесс реабилитации. Постепенная реабилитация здоровья проводилась в Украине и ныне по просьбе родственников, в Узбекистане. Его близкие надеются ,что уже к началу апреля 2013 года Анвар Каримов полностью сможет восстановить здоровье и вернуться в Швецию к своей семье. Read the rest of this entry »

    1 Comment
  • obid qoriДунёнинг кўп мамлакатларида Ўзбек жамоалари томонидан таниқли ўзбек имоми Обидхон қори Назаровнинг ҳаётига Швецияда суиқасд уюштирилганининг бир йиллиги муносабати билан норозилик намойишлари ўтказилди.

    Норозилик намойишлари Обидхон қори яшаб келган ва унга суиқасд амалга оширилган Швецияда ҳам бўлиб ўтган.

    Намойишчилар пойтахт Стогольм парламенти олдида тўпланиб, Обидхон қорининг ҳаётига қасд қилмоқчи бўлганлар топиб жазоланишини талаб қилишган.

    Норозиликларда Обидхон қорининг мухлислари, мухолифат аъзолари ва Швециядаги ўзбек қочқинлари вакиллари қатнашишган.

    22 февралда АҚШ, Британия, Туркия, Австралия, Канада, Дания, Голландия каби давлатларда бўлган ўзбек жамоалари ҳам норозилик намойишларида иштирок этишади. Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Обидхон қорига суиқасд қилинганининг бир йиллигига намойишлар уюштирилди
  • 7Hy4fJPz-234Миграционные проблемы по-прежнему в центре внимания российского общества. На наиболее насущные вопросы отвечает экономист и социолог, директор Центра исследований постиндустриального общества Владислав Иноземцев.

    — Владислав Леонидович, как бы вы оценили современную миграционную политику нашего государства?

    — По сути дела, у нас нет никакой миграционной политики: мы закрепляем те тенденции, которые существуют, ничего не предполагая менять. Здесь мы не одиноки: та ”миграционная политика”, которую мы сейчас имеем, свойственна не только России, но в целом любой успешной стране. Когда граждане менее успешных стран в поисках экономических выгод приезжают в более успешные страны и ищут там работу.


    — И их на новом месте принимают?

    — В общем, да. У нас очень сильное миграционное давление с юга. Посмотрим на ситуацию в бывших советских республиках Средней Азии. Разрыв в благосостоянии между Россией и Таджикистаном даже больше, чем между Европой и странами Северной Африки, откуда в Европу прибывает много мигрантов. К югу от нашей границы такие же бедные страны, как к югу от США и Европы – Карибский бассейн и Северная Африка. Read the rest of this entry »

    1 Comment
  • uzbek-lang2Аҳмад Аъзам

    Ман вақти-вақти билан луғат варақлашни хуш кўраман, энг яхши кўрганим эллик тўққизинчи йили чиққан “Ўзбекча-русча луғат” эди, уни роман ё қисса ўқигандек берилиб ўқийман. Сўзлар оҳанрабодек ўзига тортади. Эллик йил олдин одамлар қанақа гаплашган, тилимизнинг аҳволи қандай бўлган, бугуни билан солиштирганда нима ўзгаришлари бор – луғатни ўқиб бу ҳақда анча тасаввур олса бўлади. Тилимизнинг ярим аср илгаригача манзараси бугунни ҳам ёритиб, нималар қилишимиз зарурлигини ҳам таъкидлаб туради. Мазкур луғатда қадимдан келаётган беқиёс гавҳарлар билан бирга давр, мафкура тақозоси билан тўкилган шағал тошларигача акс этган. Унда баъзи сўзлар бор, маъно теранлиги, ифода товланишлари одамни ҳайратга солади, лекин бугунга келиб тасарруфдан чиқиб кетган, агар ҳам таржима-паржимада ишлатилиб қолмаса, қўлланилмайди; айрим ибора ё атамалар борки, тилимиз тийнатига ёт, сунъий кўчирма, лекин кўп фойдаланилгани учун қулоққа қуйилиб, қўллаш одатга айланиб, авом тилbдан, кейин луғатдан ҳам жой олиб қолган, энди чиқиб кетиши жуда қийин. Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Бузуқ тил ҳавоси
  • xalifalik(м. 1517-1924 йй.)

    Миср Аббосийларининг сўнгги ўн еттинчи халифаси Учинчи Мутаваккил Алаллоҳ Миср фотиҳи Ёвуз Султон Салим билан бирга Истанбулга кетди. Аё Софиё жомеъида ғоят муҳташам бир мажлис ўтказилди. Бу йиғилишга Турк уламоси ва Араб уламоси (Миср-Азҳар уламоси) қатнашди. Мутаваккил жомеъда минбарга чиқди. Бир хутба ўқиди. Султон Салимнинг салоҳиятини тушунтирди. Халифаликка лойиқ эканини айтди. Устидаги кийимини (Расмий ҳирқани) Султон Салимга кийдириб, халифаликни ўз хоҳиши билан тарк этганини очиқ-ойдин маълум қилди. Уламо мажлиси Султон Салимни халифа этиб сайлади. Шаҳомат қиличини унга топширди. Усмонли подшоҳларига қилич тақиш (тақлийди сайф) маросими шундан қолган эди25. У пайтгача халифалар араб сулоласидан тайинланарди. Энди араб халифалиги тугаб, Турк халифалиги бошланди (м. 1517).

    Ёвуз Султон Салим Биринчининг халифа бўлиши билан салтанат ва халифалик бир шахсда, бир сулолада қайта бирлашди. Усмонли подшоҳлари Туркия ичида Усмонлиларнинг подшоҳи, аммо Туркия ичида ҳам, ташқарисида ҳам бутун мусулмонларнинг халифаси бўлди. Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Усмонли халифалиги
  • originalИсламистские движения уверенно ступают по политической арене Таджикистана. Партия исламского возрождения Таджикистана (ПИВТ) планирует выставить своего кандидата на президентских выборах. В таджикских ”низах” растет популярность движения ”Салафия”. Являются ли эти факторы ответом на вызов нынешнего времени, или же они кроются в историческом прошлом Таджикистана? Что ожидает Среднюю Азию после передачи власти в Афганистане талибам? На эти темы с ИА REGNUM беседовал таджикский историк Камолуддин Абдуллаев.

    Камолудин Абдуллаев – кандидат исторических наук, приглашенный профессор Йельского университета.

    ИА REGNUM: Первый вопрос – об истоках радикального исламизма в Таджикистане. Есть версия, что первые проповедники ваххабизма появились тут во времена басмаческого движения. Эти проповедники были агентами английской разведки. Так оно было на самом деле, или эта версия искажает факты?

    Никакого ваххабизма не было в помине во время басмачества в Таджикистане, и тем более, не было английских агентов. Во всяком случае, мне такие сведения не попадались. Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Третья гражданская война в Таджикистане может дойти до улиц Москвы
  • kirgiz militsiyaМухтор Алиев, эркин журналист

    Ҳақиқатан ҳам, қирғизистонлик ўзбекка қийин бўлди. Ё ўзлари бирика олмаса, ё уларни бирор бир халқ, ёхуд давлат қўллаб-қувватламаса. Лидерлари қувғинда. Мамлакатда қолган Омонулло Иминовга ўхшаб, ўзларини лидер ҳисоблаганлар эса, титулларга дастурхончилик қилишиб, молу жонларини сақлаш билан овора. Бу ҳолатдан фойдаланган ҳаракатдаги ҳокимият ўзбекларни бира тўла жамиятдан сиқиб чиқариш учун барча чораларни кўрмоқдалар. Ўзбек йигитларини, июнь воқеаларига қатнашгансан, деб ёки бошқа бир баҳона билан қамаш ҳамон давом этмоқда. Россияда ишлаб қайтиб келаётган ўзбекларни худди овчи ўлжасини пойлагандай дарров тутиб, пулини олиш эса милициянинг энг яхши ҳунарига айланди. Ўшлик Имадиновларнинг тақдири бунга мисол бўлади. Унинг устига ўзбек хонадонларига тунда босқинлар уюштирилиши одат тусига кирди. 2010 йил июнь воқеалари пайтида уйини қўриқлаган ўзбек жиноятчи сифатида умрбод қамоқ жазосига тортилди. Талончиликни уюштирган ва ўзбекларни қирғин қилганлар миллат қаҳрамони сифатида эъзозланмоқда. Ҳатто уларнинг бир нечтаси Жогорку Кенешнинг депутатлари бўлиб сайланиб олишган. Ҳар қандай жиноятда ўзбеклар айбдор қилиниб, тергов амалиётига тортилиши ҳозир ҳеч кимни ажаблантирмайди. Бундай “қирғизча ҳақиқат”га чет эл ҳуқуқни ҳимоя қилувчи ташкилотлар ҳам кўникиб қолди. Уларнинг аксарияти, “Good for me right now! Other people i haven’t problem” (Ҳозир менга яхши! Бошқаларнинг муаммоси билан нима ишим бор),- деб анча-мунча ҳуқуқ бузилишларини кўрса ҳам, кўрмасликка олмоқдалар. Read the rest of this entry »

    3 Comments
  • Бобур Мирзо муҳожирлик азобларига қандай бардош берган эдилар?

    bobur mirzoАдҳам Арслонов

    “Чўли Ироқ” оғушида…

    “Чўли Ироқ”ни тинглаганмисиз? Найнинг навоси шундай маҳзун, шундай мунглики, юрак бағрингни ўртаб ташлайди. Лекин бу ўрташ, вужудингга, руҳингга шундай ором олиб кирадики, бошингни бир маромда қимирлатаётганингни, кўнглинг ғуборлари қайларгадир бош олиб кетаётганини тўсатдан сезиб қоласан, руҳинг кўтарилади. Деразангдан кириб келаётган машина шовқинларинию, қўшни аёлнинг ароқхўр эрига шанғиллаётганини ҳам эшитмай қоласан. Бу мусиқа — ором, ором ҳадя этаверади. Ўз илдизларингдан сув ичиш қандайин ҳузур… Тўкил, эй, кўнгил! Бор-бўйингча тўкил-эй!

    “Чўли Ироқ”ни ҳар сафар тинглаганимда, негадир, Ватан ҳажрида куйиб ўтганлар ёдимга тушаверади. Онгимда эса бир фикр айланаверади: Бу куйни Ватан соғинчида умр ўтказганлар яратган. Афсуски, бу фикрга асос топиб беролмайман. Балки мусиқашунослардан жўялироқ фикр чиқиб қолар. Билмадим… Билганим шуки, бу мусиқа Ватанни соғиниш нималигини англаган, барчамизга англатган ўша, буюк саркарда, истеъдодли шоир, фарзандларининг ардоқли отаси, ўзбекнинг улуғ, чин маърифатли фарзандларидан бири Бобурни ёдимга солаверади. Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Арслон чорлаганда
  • Yusuf Rasul va Obidxon qoriЮсуф Расул

    2012 йилнинг феврал ойида таниқли имом Обидхон қори Назаровга  суиқасд қилган қотилининг орадан кўп вақт ўтмай, ўтган йилнинг  11 октябрь куни Россия хавфсизлик кучлари томонидан қўлга олингани ҳақидаги хабар кўпчилик каби бизда ҳам адолат қарор топишига, қотил ва унинг буюртмачилари албатта жазога тортилишига ишонч уйғотди.

    Яна бир хушхабар, шу пайтгача хушсиз ҳолда ётган Обидхон қорининг соғлиги яхшилана бошлаганини шифокорлар имомнинг ўғли Довудхонга маълум қилишибди. Демак, умидлар ўлмаган, Обидхон қори албатта соғайиб, яна шогирдлари, уни интизорлик билан кутаётган мухлислари сафига қайтади.

    Камина 2008 йилдан 2010 йилгача Обидхон қори Назаров билан бир неча марта учрашиб суҳбатлашганман. Учрашувлар давомида олинган суратлар, аудио ёзувлар ҳамон архивимда сақланади. Учрашувлар ва суҳбатлар давомида Обидхон қори софдил, тўғрисўз, самимий, маърифатли бир инсон ўлароқ менда жуда яхши таассурот қолдирган эди.

    Бугун бу азиз инсон ҳақидаги эсдаликларимни сиз мўътабар ўқувчилар билан бўлишгим келди.

    Хотираларда баъзи ўринсиз атамалар, кимларгадир ёқмайдиган иборалар қўлланилган бўлса, каминани айбга буюрмайсиз, деб умид қиламан.

    Муаллиф. Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Рутубатли кунлар
  • 5035_7535bc69e6a065a3_maxШуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

    Ҳар бир куним охиргиси бўлиши мумкинлигини мен биламан. Айнан шунинг учун мен ўз миссиям (вазифам)ни бажаришга улгуришим керак. [1]
    АВРААМ ЛИНКОЛН (1809.12.02-1865.15.04)

    Фото 1. Обид қори Назаров ([2]).

    МУНДАРИЖА

    Кириш сўзи (2013 йил 18 феврал)

    Кириш сўзи (2012 йил 18 апрел)

    1. Таржимаи ҳоли.

    2. Суиқасд тафсилоти.

    3. Суиқасдни ким уюштирди: Версиялар.

    3.1. Миллатчилар гуруҳи ҳақидаги версия.

    3.2. МХХ ҳақидаги версия.

    4. Обид қори ва Миллий хавфсизлик хизмати.

    5. Махсус хизмат органларининг халқаро ҳамтавоқлиги. Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Обидхон қори Назаровга бўлган суиқасдга доир
  • 25EB095E-42C9-4385-B9F3-8BD80FABD57A_w268_r1_cx0_cy9_cw0“Zona-Uz” асарида ўзбек қамоқхоналарининг кўпчилик учун номаълум тарафлари ëритилган, дейди китоб муаллифи.“Zona-Uz” асарида ўзбек қамоқхоналарининг кўпчилик учун номаълум тарафлари ëритилган, дейди китоб муаллифи.

    Ўзбек қамоқхонасининг собиқ маҳбуси Евгений Дяконовнинг “Zona-Uz” китоби Литвадаги “Алма Матер” нашриëти тарафидан чоп қилинди.

    Муаллиф ва бошқа маҳкумлар чизган расмлар билан безалган бу китоб ҳозир Норвегияда сиëсий қочқин мақомида яшаëтган 45 яшар инсон ҳуқуқлари фаоли Евгений Дьяконовнинг Ўзбекистон қамоқхонасида ўтказган 383 куни ҳақида ҳикоя қилади.

    Китоб муаллифи Евгений Дьяконовнинг Озодликка айтишича¸ “Zona-Uz” асарида ўзбек қамоқхоналарининг кўпчилик учун номаълум тарафлари ëритилган: Read the rest of this entry »

    Kommentarer inaktiverade för Ўзбек қамоқхонаси ҳақидаги китоб нашрдан чиқди
  • Жой номлари қисқача изоҳли луғатиЭ.Дўсимов, Х.Эгамов.


    Жой номларининг қисқача изоҳли луғати

    Собиқ Иттифоқ пайтида нашр қилинган ушбу бебаҳо қўлланма туркий халқлар яшаб келаётган жой номлари тарихини ўрганишга катта ёрдам беради, деб умид қиламиз.

    Манба: Зиёуз портали.

    Луғатни ўқиш ва кўчириб олиш учун қуйидаги ишорага босинг: Joy nomlari qisqacha izohli lug’ati

    Kommentarer inaktiverade för Жой номларининг қисқача изоҳли луғати
  • 157-300x200Улуғбек Ҳайдар

    Кеча қатл қилингандим…
    Бугун ҳам ойболта остида бошим…
    Нимталанган қалбим сабоҳни кутар…
    Кундани ҳозирлар, Жаллод-қардошим.

    Сукунат тиз чўкар қалгоҳ узра…
    Потирлар қаноти қайрилган Сўзлар.
    Болтага тикилар ҳадсиз кўрқувла
    Зулмга тан берган миллионлаб кўзлар.

    Ҳукм ижро этилди. Тиржаяр жаллод,
    Тамошо тугади… “Тарқал, оломон!”.
    Қонимга тойғаниб йиқилган одам,
    Қонимни бўралаб сўкар беармон…

    Совуқ ва қоронғу хужралар томон,
    Индамай тарқалди менинг миллатим…
    Золим кундасида вужудим эмас
    Наҳот қатл этилди менинг Қисматим?…

    Ванкувер, 3 февраль, 2013 йил.

    www.yangidunyo.org

    1 Comment